Marko Sarcevic, predsednik odbora za pravna pitanja "Bunjevacke Matice"

Elektori
- Mada savezni Zakon o zastiti prava i sloboda nacionalnih manjina nisu pratili adekvatni republicki propis, zapocete aktivnosti oko izbora elektora. Saveti nacionalnih manjina ce imati odgovornu ulogu u ostvarivanju prava manjina od saveznog do opstinskog nivoa. Bunjevacka matica okupila je sve institucije Bunjevaca radi organizovanog i koordinarnog delovanja.

Poslednje promene u nasem drustvu donele su novine u bolasti zastite prava i sloboda nacionalnih manjina u skladu sa evropskim standardima. Kao u drugim oblastima u oblastima reformi ovaj proces se odvija uz dosta poteskoca, sa blagim kasnjenjem i sa dosta nepreciznosti. Nazalost, stranacki sukobi izmedju pozicije i opozicije, kao i izvesna neslaganja unutar DOS-a, doveli su do velikog kasnjenja u regulisanju ove materije, pa se i akcija na konstruisanju elektorskih skupstina koje imaju zadatak da izaberu savete nacionalnih manjina odvija samo na osnovu opstih odredba Saveznog zakona.

Kasne republicki propisi

O odredbama ovog zakona, postupku izbora elektora i clanova saveta i njegovog delokruga rada, razgovaramo sa Markom Sarcevicem, diplomiranim pravnikom i predsednikom odbora za pravna pitanja "Bunjevacke matice".

- Zakon o zastiti prava i slobode nacionalnih manjina usvojen je i objavljen u sluzbenom listu SRJ 27. februara ove godine i on je upucivao republike da donesu svoje azakone koji bi blize odredjivali biranje elektorskih skupstina i saveta nacionalnih manjina. Kako do danas do toga nije doslo, njegovo usvajanje je proslo dosta nezapazeno u javnosti. Republike su svojim zakonima trebale da urade konkretne odnose u pogledu organizacije i nadleznosti organa koji ce pokrenuti postupak i donositi odluke o izboru elektora, odnosno predstavnika gradjana, biraca koji ce biti ovlasceni za izbor clanova saveta. Mada se dalo predpostavitib da ce republike na vreme doneti svoje zakone, ovaj zakon je u zavrsnim odredbama odredio da savezni organ zapitanja nacionalnih manjina u roku od 30 dana izradi Pravilnik o nacinu rada elektorskih skupstina za izbor saveta nacionalnih manjina. Pomalo neocekivani ovaj pravni akt nije izradjen na vreme i tek 26. jula je objavljen u Sluzbenom listu. Sastavni deo ovog pravilnika je i obrazac za predlaganje elektora i obavezan je, jer sadrzi sve potrebne podatke za identifikaciju kako elektora, tako i predlagaca, odnosno potpisnika.

- Pored toga sto regulise ovu materiju, Zakon ima niz manjkavosti i nedostataka, ali bi uz kvalitetna prateca podzakonska akta mogao biti primenjiv.
Velika manjkavost zakona je sto nigde nigde nije orocio pocetak postupka za izbor elektora, niti rok za odrzavanje skupstina i saveta nacionalnih manjinam, verovatno pod predpostavkom da ce ta pitanja biti regulisana republickim propisima. Definisano je sta je nacionalna manjina, a sta nacija, koristeci medjunarodne konvencije o nacionlnim pravima, stoga mislim da, ako ikada bude uredjeno drzavno uredjenj, on moze da posluzi u osnovi za aktivnosti nacionalnih manjina, jer zabranjuje diskriminaciju, obezbedjuje ravnopravnost slobodu nacionalnog opredeljenja i stiti stecena prava. Nadalje, obezbedjuje izbor i upotrebu licnog imena uputrebu maternjeg jezika, regulise sluzbenu upotrebu jezika i pisma manjina, te zastitu kulture i tradicije, omogucuje skolovanje na maternjem jeziku, regulise upotrebu nacionalnih simbola, javno obavestavanje na jeziku nacionalne manjine i organizaciju nacionalnih saveta, od saveznog nivoa do lokalne samouprave. Pored toga, obezbedjuje nacionalna prava i slobode putem sudske i ustavnopravne zastite. Sve su ovo delovi zakona koji bi se u republickim zakonima morali preciznije urediti.

- Nema vremena za cekanje!
Sporost u reagovanju republickih organa doveli su pocetak aktivnosti u velikom broju nacionalnih manjina i bez preciznijih propisa.
Bez obzira na nedostatak republickih propisa postoji mogucnost za pocetak konstituisanja elektorskih skupstina i saveta nacionalnih manjina na osnovu ustavno pravne regulative i ovog zakona, posto ce elektorske skupstine imati kraci mandat i oni ce obaviti funkciju izbora nacionalnog saveta i time, prakticno, prestaje njihova mandat. U pravilniku se, do duse, pominju vandredne elektorske skupstine, sto znaci da bi mogle da deluju, ali samo u odredjenim slucajevima gde su povredjene odredjene odredbe ovog prava. Savet nakon izbora preuzima vrlo znacajnu funkciju u odnosu na Saveznu i Republicku vladu, kao i prema lokalnoj samoupravi. Zbog toga sto ce se predpostavljam, buducim ustavom vrlo bitne stvari resavati na lokalnom nivou. Tu presvega mislim na obrazovanje, kulturu, skolovanje sluzbenu upotrebu jezika negovanje verskog obrazovanja i drugih pitanja koja su direktna ostvarivanja konkretnih prava. Lokalnoj samoupravi ce i saveti podnositi predloge finansijskih planova za ostvarivanje svih aktivnosti i delovanja nacionalnih manjina.

- Objedinjavanje svih poslova u vezi sa izborom elekorske skupstine Bunjevaca i samim tim i izbora saveta prihvatila se "Bunjevacka matica" i krenula u ozbiljnu akciju.
Kako su nacionalne manjine, narocito u visenacionalnoj Vojvodini, preduzeli odredjene radnje oko formiranja elektorskih skupstina, odnosno pribavljanje kandidata za nju, i "Bunjevacka matica", po prirodi njenog imena, oko sebe je 21. avgusta okupila predstavnike svih bunjevackih institucija. Dogovoreno je tada da sve ove institucije do 4. septembra predloze i prikupe podatke o kandidatima za elektore, isticuci da medju kandidatima za elektore bude intelektualaca svih profila, zena, poljoprivrednika i ljudi iz privrede. Dogovoreno je da bi i buduci nacionalni savet trebao biti priblizno istog sastava, sa tim da svaki predlozeni elektor ili clan saveta mora biti covek od ugleda u svojoj sredini.
Da bi ovaj poduhvat uspeo, i Bunjevci ostvarili pravo kojim po ustavu pripada, potrebno je da svi ucine svoj deo psla i makar daju svoj potpis za elektore. Zbog toga iz Bunjevacke matice pozivaju na saradnju.

- Svi oni nasi sunarodnici koji su se prilikom popisa stanovnistva ove godine izjasnili kao Bunjevci, neka uzmu sebi slobodu i budu potpisnici obrazaca za buduce elektore. Sve institucije - Bunjevacka matica, Bunjevacki kulturni centar Subotica, Bunjevacki kulturni centar Tavankut, KUD Bunjevka, KUD Bunjevacko kolo, Bunjevacko kolo Sombor i Bunjevacko Sokacka stranka organizovali su se tako da se u njihovim prostorijama posle naredne sedmice 4. septembra, mogu potpisivati potrebni obrasci. Pored toga, organizovace se posete nasim dicnim Bunjevcima i na terenu, a kako su elektorska skupstina i nacionalni savet nad stranacke organizacije, pripadnost odredjenim politickim strankama nije bitna. Jedino sto je bitno je pripadnost bunjevackom nacionalnom bicu i spremnost da mu se pomogne da ostvari svoja prava.

Nastavice se........